Neusklađena strategija obrazovanja u BiH /V/ ^Istaknuto

U BiH ne postoji jedinstvena strategija obrazovanja u skladu sa potrebama države. Tu ulogu imaju zasebno entiteti, odnosno kantoni pojedinačno. Rezultat toga je da visokoobrazovne institucije obrazuju veliki broj kadrova koji nema gdje da se zaposli.

Amra planira da upiše Medicinski fakultet. Dolazi svakodnevno na pripreme iz biologije, hemije i fizike. Kaže, oduvijek je znala da želi da se bavi prirodnim naukama. Međutim, dvoumila se između nekoliko zanimanja, pribojavajući se da li će naći posao nakon školovanja.

„Ja sam imala veliki strah da izaberem fakultet, pa da učim šest godina, namučim se, i onda čekam na birou i nemam posao. Ali ta snaga i volja za nečim što želite da radite je puno veća od onoga kad kažete eto nema posla, ja ću sjediti kod kuće i čekati da me neko zaposli“, rekla je Amra Muratović, maturantica.

Neusklađenost zakona

Amrine strahove dijele gotovo svi pri odabiru budućeg zanimanja. Kvote za upise na fakultetima se ne mijenjaju značajno već godinama. Rektor Univerziteta u Sarajevu saglasan je da bi trebalo da se prave u skladu sa trendovima u ekonomiji i privredi.

„Nažalost ne može se reći da se to čini. Ono što kao univerzitet radimo je da u stvari informišemo studente o stanju na tržištu rada, a ostavljamo njima da na njihovu odgovornost izaberu, i poštujemo njihovu slobodu da odlučuju šta će studirati“, kazao je Muharem Avdispahić, rektor Univerziteta u Sarajevu.

Glavnu ulogu u kreiranju upisnih kvota za finansiranje studenata iz budžeta trebalo bi da imaju ministarstva obrazovanja. Na upite ministru Kantona Sarajevo, na koji način se izrađuju upisne politike, dobili smo pismeni odgovor.

„Ministarstvo pri pravljenju plana upisa razmatra postojanje potrebnih kadrovskih kapaciteta, podatke nadležnih službi za vođenje evidencije o nezaposlenim osobama, kao i dostupne analize na tržištu rada. Vrednovanjem tih kriterija trebalo bi smanjiti broj upisnih mjesta na studijskim programima suficitarnih zanimanja“, rekao je Elvir Kazazović ministar obrazovanja Kantona Sarajevo.

Međutim, nismo dobili odgovor koji su to podaci kojima Ministarstvo raspolaže, i na koji način posmatraju tržište rada.

„Jedna od otežavajućih okolnosti za stvaranje kvalitetnije strategije obrazovanja je neusklađenost kantonalnih zakona sa Okvirnim zakonom o obrazovanju. Rok za usklađivanje bio je 2008. godina, međutim i dalje su kantoni nezavisni u kreiranju svojih upisnih politika“, javlja novinarka Natalija Lučić.

Univerzitetski profesor i bivši ministar obrazovanja Damir Marjanović smatra da bi strategija trebalo da bude odraz razmišljanja o budućnosti i realne procjene tržišta.

'Spakovati kofere'

„Taj sistem mora biti zasnovan na detaljnim informacijama koje nisu potekle samo iz obrazovnih institucija, nego su sinteza zavoda za zapošljavanje, zavoda za statistiku, privrednih komora, trendova u svetu, trendova u regionu i da znamo šta želimo, da li želimo da obrazujemo kadar koji će ostati ovdje i razvijati ekonomiju, ili želimo obrazovati kadar koji će izaći iz BiH“, rekao je Damir Marjanović, profesor i bivši ministar obrazovanja.

A podaci o obrazovanim ljudima koji odlaze iz BiH su alarmantni. U istraživanju UN-a piše da bi 80 posto mladih napustilo zemlju u potrazi za poslom.

To nam je potvrdila i Amra sa početka naše priče. Kaže da će spakovati kofere ukoliko ne bude u mogućnosti da se bavi onim za šta se školovala.

Izvor: Al Jazeera